U Srbiji se često kaže: „Ima sunca, ali džaba kad sve drugo kasni.“ I stvarno, kad pogledate koliko sunčevih dana imamo godišnje, jasno je da potencijala ima na pretek. Ali sve do skoro, solarni sistemi su delovali kao nešto skupo, daleko i rezervisano za zapadnije zemlje. Međutim, vremena se menjaju. Cene tehnologije padaju, ljudi se sve više interesuju, a energija kao da svakog meseca poskupljuje.

Tako da, polako ali sigurno, solarni paneli sve češće niču po krovovima u Srbiji. I ne samo po vikendicama, već po porodičnim kućama, farmama, firmama, pa čak i zgradama.

Šta uopšte znači imati solarni sistem kod kuće?

Za običnog čoveka, solarni sistem znači da koristi sunce da bi smanjio račune za struju, u nekim slučajevima i da je potpuno zameni. Postoje različite varijante:

• sistemi za proizvodnju električne energije (fotonaponski paneli): struja se koristi u kući, a višak ide u mrežu ili u baterije,
• sistemi za grejanje vode (kolektori): idealni za bojler, kuhinju, pa čak i grejanje.

U poslednje vreme najviše pažnje dobijaju on-grid sistemi, povezani na mrežu, koji omogućavaju da ono što ne potrošite preko dana „prodate“ elektrodistribuciji, a onda uveče koristite struju iz mreže. Dvosmerno brojilo sve to meri i pravi balans. To se kod nas zove status „prozjumera“; istovremeno ste potrošač i proizvođač.

Zašto se ljudi sve češće odlučuju na solar?

Razloga ima više, ali tri su najvažnija:

1. Računi za struju su sve veći, a standard nije baš u porastu. Mnogi ljudi jednostavno traže način da smanje troškove.
2. Strah od nestabilnosti sistema: ne dešava se često, ali kada nestane struje, sve stane: frižider, grejanje, pumpa za vodu, internet… Oni koji su uložili u solar s baterijama, jednostavno nastave da funkcionišu.
3. Nezavisnost i ekologija: sve više ljudi shvata da ako već imamo sunca, nije logično da uvozimo struju iz ugalja i da zagađujemo. Sunce ne košta ništa. Samo ga treba uhvatiti.

Ima i četvrti razlog koji se češće čuje u kafanskim razgovorima nego u zvaničnim analizama: „Da ne zavisim više od nikog.“ I to nešto govori o duhu vremena.

Koliko to sve košta i kad se isplati?

U Srbiji se još uvek vodi polemika da li se solar „isplati“. Pa hajde da pričamo konkretnije. Tipičan sistem od 5 kW za jedno prosečno domaćinstvo košta:

• oko 4.500–6.000 evra ako ide bez baterija (on-grid),
• i 7.000–9.000 evra ako uključuje i baterije za čuvanje viška energije (off-grid ili hibridni).

Ako se sve uradi kako treba, i ako se dobro koristi, povraćaj investicije ide kroz 5 do 7 godina. A posle toga svaki kilovat koji proizvedete je vaš, besplatan.

A subvencije? Papiri? Priključenje?

Tu već dolazimo do onog dela koji ljudima najteže pada birokratija. Dobra vest je da država i lokalne samouprave u poslednje vreme daju subvencije. Loša vest je da se konkursi raspisuju povremeno, kratko traju, i često bude više zainteresovanih nego para.

Prijava za subvenciju uključuje:

• uverenje o vlasništvu,
• dokaz o legalizaciji objekta,
• saglasnost EPS-a,
• predračun od firme koja će postaviti sistem.

Nije nemoguće, ali treba malo strpljenja i dobre volje. I preporuka: radite sa firmom koja zna šta radi, i koja će vas voditi kroz proceduru. Najskuplje u solarnim sistemima je kad pogrešite na početku.

Da li može i na stanu ili samo na kući?

Može i na zgradama, ali to ide malo teže. Ako živite u zgradi i hoćete da postavite panele na krov, potrebna je saglasnost svih stanara ili bar većine, kao i dogovor oko vlasništva nad strujom i ulaganjima. Iako je u praksi to komplikovano, ne znači da je nemoguće. U Beogradu i Novom Sadu već postoje zgrade koje koriste solarnu energiju za osvetljenje hodnika, liftova ili čak deo grejanja.

Za one koji imaju kuću, priča je mnogo jednostavnija, samo je pitanje odluke i novca.

Šta kažu oni koji su probali?

Možda najbolja potvrda vrednosti solarnih sistema dolazi upravo od onih koji su već prošli ceo proces, od prve ideje do prve nule na računu za struju. Mnogi koji su instalirali panele u prethodnih par godina kažu da ih je najviše iznenadila jednostavnost funkcionisanja. Paneli rade tiho, neprimetno, a aplikacija na telefonu svakog dana pokazuje koliko ste struje „uhvatili“.

Oni koji su uključeni u sistem sa EPS-om kažu da im je prvi trenutak kada brojilo počne da ide unazad bio pravi mali trijumf. „Osećaj da praviš svoju struju je stvarno poseban. Prvi put imaš osećaj da si nešto rešio zauvek. Taj osećaj sigurnosti i kontrole nad sopstvenim resursima je ono što ljudi najčešće ističu, više nego uštedu. A u svetu gde se sve menja preko noći, to vredi više nego što piše na računu.

Ima li održavanja? Mora li nešto da se „servisira“?

Zapravo, solar je prilično zahvalna tehnologija. Paneli nemaju pokretnih delova, pa se ne kvare često. Potrebno je samo da ih povremeno očistite od pra